Да је изградња нове спортске хале у Инђији велика омча око врата која све више стеже локални буџет, показује другостепена пресуда Привредног апелационог суда у Београду којом је Општина Инђија дужна да у року од 8 дана плати 1.358.433,15 евра. И не само то, укинута је првостепена пресуда у којој Општина Инђија није обавезна да компанији Монтера(извођачу радова) плати износ од 29.511.096,54 динара, што практично значи и да је овај износ потенцијални дуг који ће Општина морати да плати, ако суд у наставку суђења донесе такву пресуду.

Обзиром да је рок за плаћање 12. јануар, Општини Инђији прети озбиљна финансијска криза због потенцијалне блокаде рачуна. То значи да престаје са нормалним функционисањем целокупан систем општине: од редовних активности јавних предузећа до набавке лекова и потрошног материјала за Дом здравља, функционисање предшколске установе, социјалних давања, зарада... Иако ће правни тим Општине Инђија уложити ревизију Врховном касационом суду, извршење обавезе се не одлаже. У наредних неколико дана, руководство Општине Инђија покушаће да пронађе компромисно решење са представницима компаније Монтера која је добила спор, односно њиховим стечајним управником обзиром да је поменута компанија у стечају.

Цео пројекат изградње нове Спортске хале прати низ афера и нелогичности, од саме локације и огромних инвестиција за промену тока канала, водоводне мреже и зоо врта, до самог начина извођења радова и десетина разних анекса уговора. Иначе, тужба против ЈП „Дирекција за изградњу општине Инђија“ покренута је још 2013. године од стране Рајфазен банке, да би се тужбеном захтеву 2016. године придружила и компанија „Монтера“ која је била извођач радова. Да подсетимо, до данас је уложено 11 милиона евра у нову спортску халу која није завршена, а према проценама стручњака неопходно је још 2 милиона евра. Један од проблема представља вода која је пробила корито дворане али и актуелни прописи због којих објекат не може да добије употребну дозволу јер не испуњава критеријуме(пример Закон о противпожарној заштити).

Такође, кров хале прокишњава а у унутрашњем делу нису урађени електромашински радови. Поређења ради, за 11 милиона евра могло се асфалтирати преко 130 километара неасфалтираних улица, изградити вртић, нова пијаца, нови градски трг, балон сале у свим насељеним местима или потпуно инфраструктурно и естетски уредити свако сеоско насеље. Ово је само један део замршеног „Гордијевог чвора“, и зато сваки грађанин општине Инђија са правом може да пита бивши режим оличен у лику Горана Јешића и Петра Филиповића, да ли је уопште постојала контрола радова, ко ће сносити одговорност за бачени новац пореских обвезника и да ли ће и даље имати смелости да у јавности излазе са похвалама како су они „отворили“ спортску халу? Лицемерје или незнање бивших властодржаца, процените сами.